„СРБИЈА - Национална ревија”, број 27

 

РЕЧ ПРЕ

Удар цинизма силника овог света и века, којем су Срби изложени по ко зна који пут у ово мало новог миленијума, као да није људског порекла. Понижење у које гурају овај народ и ову земљу поприма ужасне размере и отвара се под нама као провалија. Искушавање српског (с)трпљења прешло је најудаљеније границе подношљивости, и изнутра и споља.
Тешко је у таквим околностима говорити било шта, о било чему. Ушли смо у зону друкчијег језика. Док на Косову и Метохији „међународне снаге” и криминалне структуре припремају „последњу сеобу Србаља”, шта ћемо урадити МИ? ЈА и ТИ, човече?!
Нови број „Националне ревије” је пред нама да у међувремену не заборавимо КО СМО и ЗАШТО СМО.

 

ГАЛЕРИЈА

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

Пролог
СРБИЈА У ПРИРУЧНОМ ОГЛЕДАЛЦЕТУ
Између трагедије и циркуса

Витраж 
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Албум
ФОТОГРАФИЈЕ МИЛАН ЈАНКОВИЋ

Скадарске елегије
„НАЦИОНАЛНА РЕВИЈА” У ПОСЕТИ СРБИМА У АЛБАНИЈИ
Ова ми је пјесма најмилија...
Никада нису стигли онамо где су кренули њихови прадедови. Заточени, морали су да преживе тираније и краља Зогуа и Енвера Хоџе, да се упишу под туђим именима и у туђу нацију, али нису заборавили ко су и одакле. Ни да то кажу на језику својих предака. Исламске су вере, али себе одлучно сматрају Србима, а Србију отаџбином. Сада покрећу судске процесе и враћају своја права имена, српска. Сами организују школу и децу уче свом правом језику, српском. Хоће ли им Србија, оваква каква је сад, помоћи?

Текст и фотографије: Мишо Вујовић

Низводно
ДУНАВОМ ОД ТЕКИЈЕ ДО КЛАДОВА, КРОЗ СВЕ ВЕКОВЕ
Одлетеше протини бели лабудови
Столећима је то било узбудљиво и опасно путовање, онакво каквог се из 1804. сећа и прота Матеја Ненадовић у својим чувеним „Мемоарима”. А данас, кад се на палуби брода огласи мајсторски оркестар и на столу нађу бирана јела и вина из овог краја Србије, некако се и кроз време клизи неосетније, помирљивије. Па не срећете само огромне туристичке крузере, крај којих је наша лађа као орахова љуска, него и моћне римске цареве, последњег дачког краља, чудесне старе градитеље са истока и модерне инжењере, људе вичне води и оне умешније са речима

Пише: Јован Вучковић
Фотографије: Драган Боснић

Путовања
БЛИЖИ СЕ ПЕТА ДЕЦЕНИЈА НЕОБИЧНОГ УДРУЖЕЊА „ИЗЛЕТНИК”
Заљубљеници у ову земљу
Друштво је давне 1974. основао Југослав Михајловић, сада почивши новинар ТАНЈУГ-а. Циљ: да Београђане током викенда изведе из кућа, подстакне на дружење, боравак у природи, упознавање историје и културе. Од тада, ко све кроз „Излетник” није прошао и где се све није стигло. Никола Лоренцин је 1979. о овом друштву снимио филм. А већ 33 године њихов изванредно креативни водич и „идеолог путовања” је Радмила Каталина, познатија као Кети

Пише: Радмила Таминџић
Фотографије: Алекса Стојковић

Споменици природе
ПРЕРАСТИ, ПРИРОДНИ ФЕНОМЕН И УКРАС СРБИЈЕ
Под каменим славолуком
Столећима привлаче пажњу и буде машту. Једни веле да ти камени мостови потичу од прерастања између две литице, како и њихово име указује. Други тврде да су настали урушавањем пећинских сводова, као што би се у догледно време могло догодити у Боговинској и пећини Самар. Трећи их приписују моћним старим владарима, најчешће цару Трајану, и верују да је у њиховој каменој основи похрањено благо. А четврти су убеђени да то нису чиста посла, да кроз прерасте демони желе да потопе свет, те да их само добре русаље, попут оних из села Дубока, спречавају у томе

Текст и фотографије: Драган Боснић

Памјат
СВЕТЛИ И ДИРЉИВИ ТРАГОВИ РУСКЕ ИЗБЕГЛИЧКЕ КОЛОНИЈЕ НА ЈУГОИСТОКУ БАНАТА
Ангелске боје Беле Цркве
У овој вароши, која још чува своје барокно лице, од терора Револуције склонио се велики збег одличника из царске Русије. Ту беху пресељене и две елитне школе, у рангу чувених енглеских и француских колеџа: Мариински донски институт и Први руски кадетски корпус великог књаза Константина Константиновича. О, какве су се све приче, судбине и крви ту уплеле! Предочићемо део фактографије, али за ово су заправо потребни филм и роман

Пише: Татјана Марковић

Библиотека
120 ГОДИНА НАЈЗНАЧАЈНИЈЕГ СРПСКОГ ИЗДАВАЧА
Вршњаци – Иво Андрић и СКЗ
Године 1892. оснивачи Српске књижевне задруге могли су претпоставити да ће у будућности бити још писаца на висини оних због којих Задруга настаје (да их истражује, тумачи, штампа и враћа народу који их је дао). Али никако нису могли знати да је управо те године, у Травнику, рођен Иво Андрић, будући писац и нобеловац, који ће такорећи цео свој књижевни живот посветити Српској књижевној задрузи

Пише: Драган Лакићевић

Визионари
ДРАГУТИН ИНКИОСТРИ МЕДЕЊАК (1866-1942), ЗАЧЕТНИК ДИЗАЈНА У СРБИЈИ
Бити први на дугом путу
Дуго је припремао свој програм српске уметничке обнове. Пропутовао Приморје, Македонију, Косово и Метохију, Јужну Србију, прикупивши и обрадивши преко 2.000 мотива из народног веза, ткања и резбарије. После их је, заједно са мотивима из народне митологије и етно симбологије, уткао у своју модерну уметност. Декорисао је Народно позориште, велику дворану Коларчеве пивнице, министарства финансија и просвете, свечану салу Треће гимназије. Дизајнирао намештај, ћилиме, простор, све. Излагао на „Балканској изложби” у Лондону 1907. и „Светској изложби” у Торину 1911. Настојао да уведе оно што данас зовемо пројектовањем ентеријера и тоталним дизајном. И остао, тада, усамљен

Пише: Владана Путник

Стари мајстори
ВЛАДИМИР БУЛАТОВИЋ ВИБ (1931-1994), ВЕЛИКАН СРПСКЕ САТИРЕ И ЈЕДИНИЦА МЕРЕ У БЕОГРАДСКОМ НОВИНАРСТВУ
Племенити гонич робова
Писао је као да прави „шафхаузен”, свој омиљени ручни рат, а уређивао као да га поправља. Његове редакције радиле су и по кафанама, кућама, возовима, где год се задесе. И свугде се осећала његова мајсторска рука, чак и у писмима читалаца. Рођен у Македонији, одрастао у Шумадији, био је расни Београђанин. На ти са овим градом, навијао је за ОФК, дељао све у таблићима и мини-голфу на Калемегдану, опевао мале љубавнике из периферијских шумица (ситне лопове нежности), пушио лулу и „житан”, јео за петорицу и заувек остао ноћна мора за бирократе и партијске моћнике

Пише: Милорад Ћириловић

Књига
„У СКЛОНИШТУ ДУШЕ”, КЊИГА КОЛУМНИ И ИНТЕРВЈУА МОМЕ КАПОРА, У ИЗДАЊЕ „ОДБРАНЕ”
Отишао Капор, остали фолиранти
Показало се да је овај велики мајстор и у војном новинарству оставио изузетно наслеђе. С оним истим осмехом чаробњака који је функционисао у свим жанровима

Медији
ЂОРЂЕ ВЛАЈИЋ, ГЛАВНИ УРЕДНИК ПРВОГ ПРОГРАМА РАДИО БЕОГРАДА
Радио је тица феникс
„Радио је модеран медиј, прерано отписан у такмичењу са новим чудима комуникације. Понекад га неки технолошки скок остави по страни, али он увек нађе начин да се врати. Радио Београд је опет све утицајнији и слушанији. То је једини програмски радио у Србији, са одговорношћу јавног сервиса (остало су комерцијалне станице). Чувар традиције, елементарних културних и информативних вредности. Сада му мењамо ритам, модернизујемо звук, ширимо квалитет”

Пише: Данијела Петровић
Фотографије: Драган Боснић

Око
МИЛОЈЕ МИТРОВИЋ, САМОСВОЈНИ СЛИКАР ВАЉЕВСКИ И ЛАЈКОВАЧКИ, ЗНАН ДО КОПЕНХАГЕНА, ПА И МНОГО ДАЉЕ
Чувар зебри у нашој вароши
Те лепе црно-беле животиње обележиле су његово сликарство, нарочито оне насликане на самом плочнику (непосредно у животу посматрача). Видели су их љубитељи уметности и игара у више светских метропола. У Данској беху изложене тик уз Ворхола. У Београду је прва његова зебра насликана 1995. испред школе „Милош Црњански” на Бановом брду. Следе Ваљево, Нови Сад, Ариље, Пожега, Бачка Паланка, Бањалука... А ево како их се ономад сетио један стари вук београдског новинарства

Пише: Борко Гвозденовић
Фотографије: Жељко Синобад, Матија Коковић

Светови
СРЂАН МИЛЕТИЋ, СЛИКАР, ПОБУЊЕНИК, ИСТРАЖИВАЧ ОПАСНИХ СТАЗА
Стварност иза насмешених маски
Усудио се да удари шамар хедонистима, дизајнерима и гуруима адвертајзинга, поништавајући ушећерени свет реклама и ТВ сапуница. Устао је против понижавајућег плићака цивилизације задовољства, кича, инстант вредности и досаде. Дрмуса, провоцира, саблажњава, плаши, не да мира скоројевићима, пуританцима, пијетистима. Владајућим испразним маркетиншким лутанима. Да, „он је лузер”. Његове слике су пећине из којих струји ватра оностраног. Иде дубље од лепоте. Тамо где обитавају страх, очајање и нада. Не пита о првом, него о последњем сликару

Пише: Дејан Ђорић

Победник
ДЕЈАН БОДИРОГА, НЕЗАБОРАВНИ КОШАРКАШКИ ШАМПИОН, САДА ПОТПРЕДСЕДНИК КОШАРКАШКОГ САВЕЗА СРБИЈЕ
Ово би мало ко издржао
Из породичног дома у Зрењанину у свет се отиснуо у 16. години и пронашао свој пут ка врху врхова. Бриљирао у најбољим клубовима, живео у најлепшим градовима Европе, али се после свега вратио у Србију. Воли своју земљу и народ, његову душу, шарм, традицију, културу. Залаже се за озбиљну одбрану угроженог националног идентитета. Зна да нам извесна провинцијалност, импровизација и несложност нису добри сапутници. Зна да земља треба да нам буде уређенија и боље организована. Зна да нас чека још пуно посла и много препрека. Али није самонегаторски олак: „Ово чему смо изложени у последњих двадесетак година мало који народ би поднео боље од нас”

Пише: Дејан Булајић

Водич
АНТАС ПРЕПОРУЧУЈЕ: БАЊА ЂУЛА, ПАНОНСКА ЦВЕТНА ОАЗА
Једна лековита идила
Тврђава овде постоји шест векова и увек је без борбе мењала господаре. А историја лечења на овим термалним водама је још дужа и блажа. Лепо уређени градић, с фином патином, први је у Мађарској а други у ЕУ по цветним и зеленим аранжманима на јавном простору

Знање
ПЕТ И ПО ДЕЦЕНИЈА БЕОГРАДСКЕ ПОСЛОВНЕ ШКОЛЕ
Увек бар корак испред
Основана давне 1956, ова школа је међу првима у Србији кренула у сусрет новим образовним стратегијама и новим технологијама информатичке ере. Стога су њени графикони деценијама у знаку успона и раста. Данас је то акредитована висока школа струковних студија са највећим бројем активних студената у Европи (7.500), међу којима је све више странаца. Ево зашто

Знање
ФАКУЛТЕТ ЗА ХОТЕЛИЈЕРСКИ И ТУРИСТИЧКИ МЕНАЏМЕНТ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА „СИНГИДУНУМ”
Младима потребна подршка
„Највећи број наших новопечених студената дошло је на основу информација добијених од оних који код нас већ студирају. То је заиста најбоља препорука и потврда квалитета”, каже декан проф. др Крунослав Чачић. „У знање је неопходно улагати. Омогућити најбоље услове за студирање. Подршка студентима је основа свега, а ми настојимо да им први пружимо руку”

Пише: Розана Саздић

Трагови
СВЕ ЗАНИМЉИВИЈА ЛЕТА НА КОПАОНИКУ, СРЕДИШТУ СРПСКОГ ЗИМСКОГ ТУРИЗМА
Планина знања и радости
Узбудљиве пешачке туре, џип-сафари, сплаварење Ибром, посете средњовековним манастирима и монашки ручак, првокласна храна и вода овог краја, тениски кампови у којима су пут ка врху започели Новак Ђоковић и Aна Ивановић... Од прошле године летњу понуду на Копаонику посебно је обогатио камп „English Summer” за учење енглеског језика, који организује угледна „The English Book”

Пише: Душица Милановић

Осветљавање
ХИДРОЦЕНТРАЛА „ВРЕЛО” У ПЕРУЋЦУ, ПУШТЕНА У ПОГОН 1927.
Ни краће реке, ни веће снаге
Речица Врело, најкраћа у Србији, дуга је онолико метара колико је у години дана. Из њеног јаког изворишта подно Таре вода шикља 330 литара у секунди. Идејни творац и пројектант хидроцентрале на њој је чувени професор грађевине академик Миладин Пећинар, „отац српске хидротехнике”. Турбина произведена у пештанском „Ганц Данубијусу” покреће асинхрони генератор суботичког „Севера”. Није моћна као њена велика комшиница „Бајина Башта”, али је ХЕ „Врело” за све ове деценије била од огромне користи

Пише: Зоран Плавшић
Фотографије: Драган Боснић и Архива ЕПС-а

Енергија
„ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНА”, ДИСТРИБУТЕР ПЛЕМЕНИТЕ ЕНЕРГИЈЕ И ОСЛОНАЦ РАЗВОЈА У СЕВЕРНОЈ ПОКРАЈИНИ
Непрестано унапређивање система
Убрзо ће у оперативну употребу бити стављен најмодернији диспечерски центар у региону, први компанијски контакт-центар, интегрисани Biling, пуштен у рад значајан број електроенергетских објеката, побољшана испорука електричне енергије, проширен спектар услуга купцима, модернизовани фронт-офиси у свим огранцима. „У току ове године инвестираћемо 50 милиона евра у нове објекте, у одржавање мреже и њено оспособљавање за нови ниво оптерећења”, каже др Тихомир Симић, први човек ове компаније

Енергија
ТЕРМОЕЛЕКТРАНЕ „НИКОЛА ТЕСЛА” СНАЖНО АФИРМИШУ ДРУШТВЕНО ОДГОВОРНО ПОСЛОВАЊЕ
Енергично за здрав живот
Ово привредно друштво, прави енергетски гигант, у пројекте заштите животне средине већ је уложило 70 милиона евра, а до 2017. планирано је још око 440 милиона. Постројења су ревитализована и продужен им је радни век, повећани су производња и енергетска ефикасност, драстично смањена емисија штетних материја... Предстоји највреднији еколошки пројекат на Балкану: изградња постројења за одсумпоравање димних гасова

Осигурање
„ДДОР НОВИ САД” И АУТО ЦЕНТАР „СТОЈАНОВИЋ”
Потпуна услуга и вредни поклони

Осигурање
ДДОР-ов ХУМАНИТАРНИ ГОЛФ ТУРНИР
Донација за „Хумано срце”
На хуманитарном голф турниру, који је заједно са својим клијентима организовала компанија „ДДОР Нови Сад”, прикупљено је 650.000 динара. Од тога, „ДДОР Нови Сад” је сам приложио 300.000 динара. Сва прикупљена средства уручена су Фонду „Хумано срце” из Шапца

Каталог
МАЛА УСПУТНА РАЗГЛЕДНИЦА ИЗ СВРЉИГА
Изворност као позивница
Од терми римских оснивача града до белмужа каквог другде нема, од лековитог биља до лековитих слика, од пећина за истинске пустолове до важних археолошких локалитета, од радости на кришке до кобасице на метар – ова варош оправдаће вашу радозналост и страст путника. Ако су прави

Примери
„МИН ДИВ СВРЉИГ”, ЈЕДНА ОД НАЈБОЉЕ ПРИВАТИЗОВАНИХ КОМПАНИЈА У СРБИЈИ
Све за брзе пруге
Купила их је фирма из исте бранше и у развој производње уложила озбиљан чист капитал. Нико није отпуштен, све обавезе су измирене, подигнути и обим и квалитет производње, скоро 90 одсто робе се извози на најзахтевнија тржишта

Представљање
„ПОШТА СРБИЈЕ” У РАЗВОЈУ НОВИХ СИСТЕМА УПРАВЉАЊА
Ера електронске државе
Пројекти електронске управе, у којима је „Пошта Србије” један од кључних носилаца, отвориће огромно поље могућности. Централни регистар матичних књига, Електронска евиденција о држављанима, Електронска размена података о грађанима, изградња 2.000 километара оптичке макрокомуникационе инфраструктуре дуж пруга, Постекспорт – битно ће променити начин функционисања државне администрације, моделе пословања, утицати на свакодневни живот грађана

Пише: мр Михаило Јовановић
дипл. инж.